Уколико тражите домаћу дестинацију за одмор, предлажемо да "скокнете" до западне Србије и посетите Љубовију. Ова општина смештена на подручју Азбуковице крије
богату туристичку понуду. Љубитељи реакреативног, активног туризима могу уживати у рафтингу и сплаварењу реком Дрином, као и у
риболову, бициклизму, планинарењу. Заљубљенике у историју и архитектуру, овде чекају бројне културно-историјске знаменитости. Наводимо их у наставку текста.
Општина Љубовија
Љубовија је насеље у Подрињу, на ушћу реке Љубовиђе у Дрину. Окружена је брдима Кик, Немић и Кршино брдо. Општина има близу 15 000 становника, а Љубовија
као центар општине око 4 000 становника. Именована је по бегу Љубовићу који је, у време друштвеног и економског успона, саградио кулу изнад житородног поља
поред Дрине Драбића. Подручје на коме се налази општина Љубовија назива се Азбуковица.
За општину Љубовију кажу да је једно од најлепших места у
Србији. Може се похвалити нестварним природним пределима. Смештена је на обали реке Дрине, уроњена у чист ваздух, окружена шумама и планинама са богатом
флором и фауном. Планина Бобија сматра се "кровом Азбуковице" са највишим врхом Торничка Бобија од 1.272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујних река
које се уливају у Дрину а најпознатије су Трешњица и Љубовиђа које су богате пастрмком.
Љубитељи планинарења могу маркираним планинарским стазама да
упознају бајковите пределе Азбуковице, а одлична је дестинација и за љубитеље бициклизма. Река Дрина, бистра и брза, која кроз ову општину тече дужином од
невероватних 40 километара, једно је од омиљених одредишта риболоваца. Ту је и сплаварење Дрином, јединствено искуство због лепоте, смарагдне боје и живог
карактера ове невероватне реке. Дринска регата Љубовија је туристички бренд, заштитни знак општине Љубовија, њен печат на туристичкој
мапи и једна од највећих манифестација у Србији.
Дринска регата Љубовија
Ипак, подручје општине Љубовија може се похвалити не само природним лепотама, већ и бројним споменицима.
Занимљив је податак да је подручје општине
Љубовија било насељено још у праисторији о чему сведоче налази из надгробних хумки у селу Лоњину и градском насељу Рујевац. Кроз средњи век Азбуковица је
била у саставу Византије и српских држава а све то време радили су рудници олова у Црнчи и Липнику. На ово подручје Турци су дошли одмах после
пада Смедерева, 1460. године. Љубовија је 1860. године постала среско место, а 1871. године, указом Милана Обреновића, варошица.
Различити владари и историјска збивања на овом подручју током векова, оставили су материјални траг - споменике који чекају да их посетите. Ми
смо за вас издвојили четири споменика.
Римски мост ушушкан у нестварној природној лепоти
Историја овог краја сеже у далеку прошлост. Доказ је Римски мост који пресеца реку Љубовиђу, на само 12 километара од центра Љубовије.
Уписан је у регистар Завода за заштиту споменика културе као непокретно добро од културног значаја 1982. године, а спомеником културе проглашен
је 1983. године, као Стари мост на реци Љубовиђи.
Римски мост на реци Љубовиђи
Овај камени мост био је главна саобраћајница римских императора на том подручју. Римљани
су га саградили за потребе трговаца који су транспортовали робу преко реке у суседну Босну, као и руде из рудника где се сада налази чувени
Соко град. Касније је наставио да буде трговачки пут за време владавине Османлија.
Премда су га Римљани саградили како би премостили реку
која се налазила на чвроришту путева који су водили ка рудном богатству тог краја, данашњи изглед мост је добио у турско време, у 16. веку.
Зидан од камена седра, повезан гвозденим кламфама, а уместо малтера заливан течним оловом из оближњег рудника - овај мост одолева
вековима. Римски мост је висок 5,5 метара.
Заправо, у раној историји на овом простору постојала су два моста, један је уништила набујала
река, док други, о коме данас говоримо, храбро одолева ћудима плаховите Љубовиђе.
Његова белина и елеганција савршено се уклапају у
дивљину пенушавих таласа брзе планинске реке и суровости оштрих стена које преклапају оближња брда.
Овај мост налази се у нетакнутој
природи и права је атракција за пустолове и заљубљенике у историју. Будући да је на територији Србије остало веома мало сачуваних старих
камених мостова, овај на Љубовиђи представља знаменити пример вештине тадашњих неимара и грађевинарства.
Црква брвнара саграђена без иједног ексера
Ова црква брвнара посвећена је Сабору Светих 12
Апостола и налази се у селу Доња Оровица. Саграђена је у 19. веку, тј. 1839. године на темељима старе цркве која је порушена током Првог
српског устанка. Према неким подацима, та стара црква је подигнута и обновљена давне 1693. године на темељима средњовековне цркве краља Драгутина.
Црква брвнара у селу Доња Оровица
Темељи храма су од тесаног камена укопаног у земљу, зидови од тесаних храстових греда повезаних у ластин реп и ојачаних дрвеним
клиновима, док је кров покривен шиндром. Занимљив је податак да је храм првобитно био саграђен без иједног ексера. На његовој градњи
учествовали су локални мештани вични дрводељском и тесарском занату.
На зидовима храма приметни су мањи отвори
(пушкарнице). Храм је дужине 15,5, ширине 6,3 и висине 7,9 метара.
У порти храма се налази шанац и прангија (топ) из 1840. године.
За њу је везан и један занимљив обичај: момак који је хтео да се жени морао је подићи прангију изнад главе и тако доказати да је
спреман за женидбу.
Храм Преображења Господњег у маниру средњовековне моравске школе
Црква посвећена Св. Преображењу грађена је од 1932. до 1940. године у моравском стилу. Саграђена је од гранитног камена.
Храм Преображења Господњег у Љубовији
Пројекат ове цркве урадио је Василије Михаилович Андросов, архитекта при Министарству грађевине
(пројектант главне поште у Београду). Пројекат је урађен у маниру моравске архитектонске школе са триконхалном основом, куполом и
мањим звоником на западној страни, изнад припрате. Спољне фасаде су реализоване у комбинацији бетона и камена, што објекту даје
монументалан изглед.
Свечано освећење храма је урадио Епископ шабачко-ваљевски Господин др. Симеон
Станковић 21. септембра 1940. године. Иконостас је урађен од славонског храста, а резбарио га је Александар Петрович Редкин, док
је за иконе на иконостасу био задужен Иван Дикеј.
Петнаест зидних икона ал-секо технике осликао је 1968. године проф. архимандрит
Никодим Бркић из Земуна. Током јула и августа 1975. године храм је покривен бакром. У оквиру цркве налази се парохијски дом.
Одлуком Владе Републике Србије, а на предлог локалне самоуправе, храм Преображења Господњег у Љубовији проглашен
је спомеником културе. Црква Преображења у Љубовији представља одличан пример сакралне архитектуре прве половине 20. века, и
поред тога што је реализована у маниру средњевековне моравске школе.
Храм Преображења Господњег у Љубовији
Манастир Свети Николај Српски са 10 капела
Манастир Свети Николај Српски смештен је у подножју Соколске планине, испод највишег врха Рожња, удаљен од Љубовије око
15 километара. Представља природну границу између Азбуковице и Рађевине.
Ова сакрална грађевина посвећена је Светом владики Николају Велимировићу.
Овај манастир који се налази испод Соко града подигао је Његово преосвештенство епископ шабачки Лаврентије.
Манастир Свети Николај Српски
Са градњом манастира се започело 1993. године, а крајем 20. и почетком 21. века већ је изграђен импозантан манастирски комплекс.
На стени изнад манастира подигнут је позлаћени крст. Изнад манастира је споменик епископу Николају, а на путу од манастира до
крста постоји 10 капела од камена са исписаним божијим заповестима.
Љубовија је дестинација која спаја нетакнуту природу, богату историју и разноврсне
туристичке садржаје. Било да сте љубитељ сплаварења, планинских стаза и пешачења, бициклизма, риболова или истраживања
културно-историјских споменика, овај крај нуди незаборавна искуства. Од римског моста, преко цркава са аутентичном архитектуром, до
прелепих предела Азбуковице, Љубовија је право место за све оне који желе да открију скривене драгуље западне Србије. Ако још нисте посетили овај
крај, сада је прави тренутак да га ставите на листу својих наредних путовања!
Преузето са:
https://www.daibau.rs/Ljubovija_idealna_destinacija_za_rekreativce_i_ljubitelje_istorije